Finansije i Osiguranje - Srbija

Efikasan stečaj čisti dugove

Zakon o stečaju će se menjati, najavio premijer Ivica Dačić u ekspozeu i dodao da će se voditi podsticajna poreska politika koja pritisak sa oporezivanja rada seli na oporezivanje profita i imovine. Efikasan stečaj bio bi pravo rešenje za raščišćavanje dugova, smatraju stručnjaci.

Nulta poreska tolerancija donela je od početka godine blokadu računa više od 30 hiljada firmi. Reč je o preduzećima koja imaju i stare dugove, neka su ušla u reprogram uz mogućnost otpisa kamata, ali nisu izdržala tempo redovnog plaćanja.

Stručnjaci smatraju da bi efikasan stečaj bio pravo rešenje za raščišćavanje dugova. Tome u prilog govori i najava premijera Ivice Dačića, u ekspozeu, da će se zakon o stečaju menjati, i voditi podsticajna poreska politika koja pritisak sa oporezivanja rada seli na oporezivanje profita i imovine.

Što je veći dug, veće su i šanse da problem bude rešen. Od 180 velikih dužnika čiji su računi blokirani, oni na čije račune stižu pozamašne uplate uskoro mogu izaći iz blokade. Za sada su tako dug izmirile tri firme.

Pomoćnik direktora Poreske uprave Rada Kostić rekla je da su na primer jednom preduzeću skidali po 100 miliona dnevno, kada bi mu neko uplatio za neku obavezu.

"To automatski ide u budžet ili fondu, zavisi za šta smo ih blokirali. Imali smo preduzeća kojima smo skidali po 50-60 miliona dnevno i otuda je naplata skočila", rekla je Kostićeva.

Poslednja dva meseca naplata je 10 odsto veća nego u istom periodu prošle godine. Prinudno se naplaćuje onome ko ima na računu, za ostale, korak dalje je plenidba imovine.

Stručnjaci smatraju da je efikasan stečaj bolje rešenje, jer otvara mogućnost da firma brzo dobije novog vlasnika i nastavi proizvodnju, čak i u slučaju ako se stečaj završi bankrotstvom.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je da sa stanovništva društva to nije loše, jer će se u nekim slučajevima osloboditi imovina koju oni angažuju, za neke druge preduzetnike. Prema njegovim rečima, ta preduzeća imaju i  zemlju, neke hale, neke radnike, što se može iskoristiti, pošto nije održiva proizvodnja koja više košta nego što proizvodi.

Neophodna finansijska disciplina

Za uspeh poreske discipline neophodna je finasijska disciplina u svim oblastima, čemu već doprinose skraćeni rokovi plaćanja, koje je država prva počela da primenjuje.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da ovaj problem neće moći da se rešava izolovano ukoliko se ne uvede finasijska disciplina i između samih subjekata.

"Na primeru javnih komunalnih preduzeća, jasno je da oni ne mogu da izmiruju obaveze prema državi, ukoliko komunalna preduzeća ne naplaćuju svoje usluge od građana i od preduzeća", kaže Arsić.

Uz poresku disciplinu, najveći doprinos punjenju budžeta trebalo bi da da borba protiv sive ekonomije. Premijer je u ekspozeo rekao da ona zahvata 30 odsto naše privrede, i to je prvi put da se procena čuje sa zvaničnog mesta.

Ekonomista Saša Rađenović rekao je da je fiskalni deficit BDP-a preko pet posto BDP-a.

"Naše analize pokazuju da je maksimalni efekat sive ekonomije, koji je moguće ostvariti u naredne tri godine, dakle po osnovu uterivanja te sive zone u legalne tokove, negde do jedan posto BDP, godišnje", istakao je Rađenović.

Istina je da preduzeća ne plaćaju poreze samo ukoliko im se to isplati, zato je podsticajna poreska politika uz rigorozne kontrole i visoke kazne jedino rešenje, smatraju stručnjaci. Iz Poreske uprave najavljuju da će do sredine iduće godine duplirati broj inspektora na terenu.